Stručni saveti ginekologa kako da što lakše prebrodite menopauzu

Koje su najčešće ginekološke promene u menopauzi, kako žena može najlakše da prepozna da počinje menopauza i kako žene mogu da se pripreme za promene koje će doneti pročitajte u savetima Dr sci. med. Aleksandre Novakov Mikić, specijaliste ginekologije i akušerstva, supspecijaliste perinatologije

Da li vam često dolaze u ordinaciju žene u menopauzi i zbog kojih problema?

Broj žena koje se javljaju zbog različitih problema u ovom periodu značajno se povećao tokom poslednjih desetak godina, jer su žene shvatile da postoje razne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju da reše probleme. Mnogo ima i onih koje krenu unapred da razmišljaju o tome šta učiniti kada dođe taj period, mada još nisu iskusile simptome. Emancipacija je ključ – žene su uzele svoj život i zdravlje u svoje ruke i žele da se dobro osećaju u svim periodima svog života. Različite su tegobe koje se javljaju u ovom periodu i veoma su individualne, ali se mogu svesti u nekoliko grupa: suvoća kože i sluzokože i sledstvene tegobe sa intimnim odnosima, problemi koje proističu iz naleta vrućine, nevoljno oticanje urina i spuštanje bešike i prednjeg zida vagine, te psihološke tegobe - promene raspoloženja, nesanica, smanjenje libida, depresija...

Kakvo je znanje žena koje srećete o menopauzi i koliko otvoreno one žele da razgovaraju o tegobama u ovom periodu života?

Znanje žena je sve veće i zadivljujuće je koliko savremena žena sada zna o hormonskim disbalansima i padu hormona, kao i njihovim posledicama. Pitanje je da li želi da učini nešto povodom toga, da li želi da krene na put ispitivanja šta će baš njoj koristiti i da li da na taj put krene sa lekarima koji su tu da joj pomognu i kojima veruje. Žene više ne žele da trpe menopauzu – znaju da žele i dalje da vode ispunjene, dinamične živote bez tegoba koje nosi menopauza i kada prepoznaju svoje potrebe javljaju se sa vrlo jasno definisanim zahtevima, što značajno olakšava dalje korake, kako lekaru koga je odabrala, tako i njoj. Otvorenost se podrazumeva, a posebno je važno da i lekari shvataju potrebe savremene žene i da jasno definišu sve terapijske opcije koje stoje na raspolaganju.

Kako žena može najlakše da prepozna da počinje menopauza i kada treba da potraži savet stručnjaka kako bi ova faza prošla što lagodnije?

Menopauza se definiše kao period od godinu dana nakon poslednje menstruacije. Ono što je, međutim, period u kome treba početi delovati je perimenopauza, koja prethodi menopauzi, a za koju se ne može precizno definisati kada je krenula. Individualni su i doba kada nastaje, i tok i simptomi. Kod nekoga je to u kasnim tridesetim godinama, a kod nekog u kasnim pedesetim, ali ipak je najčešće između 45. i 55. rođendana. Simptomi mogu biti neregularni ciklusi, pojačana ili smanjena krvarenja, naleti vrućine, smanjenje želje za intimnim odnosima, suvoća vagine, promene raspoloženja...Simptomi mogu da se pojačavaju ili čak da nestanu na neko vreme. Ono što je važno je da se ne smatra svaki izostanak ciklusa perimenopauzom ili svaka izmena jačine krvarenja tokom menstruacije početkom klimaksa. Ima žena koje nemaju nijednu tegobu – samo jednog dana imaju poslednju menstruaciju i više nikada ne dobiju ciklus, bez ikakvih drugih simptoma. Važno je zapamtiti da nema pravila. Savet stručnjaka treba potražiti ako postoje tegobe koje značajno smanjuju kvalitet života i ne treba odlagati konsultaciju – što se pre javi lekaru, pre će se moći pomoći, u opsegu mogućnosti medicine.

Šta je preuranjena menopauza, a šta prevremena (rana) menopauza? Koji su uzroci i koliko žena je pogođeno ovim stanjem?

Rana menopauza je prestanak ciklusa pre 45. godine, a preuranjena pre 40. godine – ona je rezultat tzv. primarne insuficijencije jajnika. Uzroci ranijeg nastupanja menopauze mogu biti genetski – žene u određenoj porodici često ranije izgube ciklus, određeni autoimuni poremećaji, pušenje, ekstremna mršavost, zračenje i hemioterapija i dr. Ulazak u ranu menopauzu nosi rizik od kardiovaskularnih oboljenja, osteoporoze, depresije i drugih psiholoskih tegoba.

Koje su najčešće ginekološke promene u menopauzi koje se javljaju kod žena i zašto do njih dolazi?

Najčešći ginekološki simptomi su neredovni ciklusi, obilnija ili oskudnija krvarenja tokom ciklusa, vaginalna suvoća, bolni odnosi praćeni krvarenjem kao posledica suvoće vagine, nevoljno oticanje urina ili smanjena mogućnost kontrole bešike, a od opštih nesanica, smanjen libido, valunzi, anksioznost, promene raspolozenja, dobijanje na telesnoj masi, tuga... Svi ovi simptomi su posledica izmene odnosa i postepenog pada nivoa polnih hormona, posebno estrogena.

Na koji način se žene mogu da se pripreme za promene koje će doneti menopauza?

Nema posebne pripreme za izdvojene ginekološke tegobe, ali je zdrav način života jedan od preduslova za lakše podnošenje opštih promena koje će doći – balansirana ishrana u kojoj dominiraju proteini i zdrave masti, izbegavanje ugljenih hidrata, posebno šećera kao i slane hrane koja zadržava vodu i pogoršava oticanje, smanjenje obroka i izbegavanje kasnih, obilnih večera. Potrebno je unošenje odgovarajućih količina tečnosti – na prvom mestu obične vode, ali i antioksidanata poput nezaslađenog zelenog čaja. Vrlo je važno uvesti redovno kretanje i vežbanje, naučiti tehnike opuštanja – razmisliti o tehnikama joge ili tai čija i ono što je jako važno – dovoljno spavati. Ukoliko dođe do promena u menstruaciji, sa lekarom je potrebno razgovarati o eventualnom uvođenju terapije koja bi rešila taj problem na određeno vreme.

Koliko je čest problem suvoće vagine i na koji način žene mogu da tretiraju ovaj problem?

Vulvovaginalna atrofija se nalazi kod više od polovine žena u ovom periodu – sluzokoža vulve i vagine postaje tanja, suvlja i manje elastična, što je posledica pada estrogena, koji dovodi i do povećanja vaginalnog pH. Nekad je suvoća praćena i osećajem pečenja i tegobama pri mokrenju, te se ovaj skup simptoma zove i genitourinarni sindrom menopauze. Terapija obuhvata adekvatnu negu – izbegavanje sapuna i korišćenje posebnih sredstava za intimnu negu, upotrebu oralnih i vaginalnih probiotika za održavanje normalne flore vagine, vaginaleta sa hijaluronom, lokalnu ili sistemsku hormonsku terapiju, kao i upotrebu lubrikanata tokom odnosa. Laserska terapija suvoće vagine pokazala se kao vrlo uspešna – veoma je efikasna, a istovremeno se može delovati i na spuštanje prednjeg dela vagine – cistocelu i nevoljno oticanje urina. Laserska terapija moguća je i kod žena koje su imale karcinom i kao posledicu terapije ušle u menopauzu, a kod kojih je upotreba hormonske terapije kontraindikovana.

Koliko je čest problem pada libida u menopauzi i na koji način savetujete ženama da pristupe rešavanju ove tegobe?

ad estrogena, ali i moguće i testosterona, te sledstvena suvoća i tanji, fragilniji zidovi vagine mogu kao posledicu imati bolne odnose i krvarenje, što je samo po sebi dovoljno da žena počne da izbegava odnose i da se boji bola koji ga prati. Ulogu imaju i psihološki faktori – promene raspoloženja, melanholija, valunzi, što sve umanjuje želju za odnosima. Pad libida zbog dispareunije – bolnih odnosa – nalazi se u oko trećine žena posle 50. godine. Terapija je – sem hormonske supstitucione terapije - smanjenje bola pri odnosu upotrebom lubrikanta, lokalne hormonske terapije ili vaginaleta sa hijaluronom, te laserskom terapijom, u cilju povećanja vlažnosti vagine i stvaranja novog kolagena. Sa partnerom je potrebno razgovarati o problemima koji postoje, te o važnosti predigre u cilju povećanja vlažnosti vagine.

Koje savete biste dali ženama u menopauzi kada je intimna nega u pitanju?

Važno je uvek nositi donji veš od prirodnih materijala te higijenu održavati posebnim preparatima namenjenim za intimnu higijenu koji imaju odgovarajući pH. Kod hroničnih infekcija pokušati sa terapijom vaginalnim ili oralnim probioticima koji održavaju normalnu floru vagine, sa dominacijom Lactobacillusa, „dobre“ bakterije koja smanjuje rizik od infekcija i iritacije. Izbegavati dnevne uloške – ako postoji problem sekreta, utvrditi šta je razlog. Kod upotrebe lubrikanta obratiti pažnju na to da li nakon odnosa postoji neprijatan osećaj kod bilo kog partnera i izbegavati te vrste – na tržištu postoje preparati koji nemaju nikakve dodatke, sa njima je šansa da dođe do iritacije manja

Koliko je česta pojava mioma u menopauzi i koji su simptomi pojave mioma? Na koji način se leče?

Miomi su benigni mišićni tumori koji rastu na materici. Mogu da budu vrlo različitih veličina i lokacija i najčešći su u fertilnom dobu žene, kada uglavnom i rastu, kao posledica dejstva hormona. Najčešće se dijagnostikuju na osnovu anamneze – obilne, jake menstruacije, osećaj težine u donjem delu trbuha, rast trbuha, te na osnovu ultrazvučnog pregleda, tokom koga se vidi i tačno mesto i veličina tumora. Kako se smanjuje nivo estrogena, sve je manja verovatnoća da će miom rasti, ali u perimenopauzi nekada ipak mogu da promene svoju veličinu i da izazovu obilna i produžena krvarenja. Lečenje može da bude medikamentozno, hormonima ili hirurško, uklanjanjem mioma ili cele materice, u zavisnosti od toga koliki je miom i gde se nalazi.

Koje preglede bi žene u menopauzi trebalo redovno da obavljaju?

Redovni sistematski pregledi su važni u svakom periodu života žene, te ni period menopauze nije izuzetak, a posebno je važno obratiti pažnju na redovne ultrazvučne preglede dojke i mamografiju posle 40. godine, kao i na ginekološke preglede, uz kontrole Papanikolau brisa, kolposkopiju i analizu stepena čistoće vagine. Ako postoje tegobe, posebno pojava vaginalnog krvarenja nakon menopauze, potrebno je ODMAH se javiti lekaru. Važne su i redovne laboratorijske kontrole – analiza lipidnog statusa, stanja štitne žlezde i kontrola nivoa šećera u krvi. Vrlo je važno obratiti pažnju na održavanje telesne mase i fizičku aktivnost zbog smanjenja koštane i mišićne mase u menopauzi i sledstvenog razvoja gojaznosti i osteoporoze.

Postoji li u našoj zemlji nešto poput savetovališta za menopauzu ili mesta gde žene mogu da dobiju više informacija?

Svaka žena savete o tome kako se nositi sa tegobama koje nosi ovaj period života može i treba da dobije od svog izabranog ginekologa i moj savet bi bio – pitajte, tražite informacije, savete i rešenja – nema nikakve potrebe da trpite, treba da uživate u svakom segmentu života.

Objavljeno