Radni dan ovog glumca traje i više od 12 sati, često spava po svega nekoliko sati, putuje, njegov posao sa sobom povlači stres koji utiče i na njegovu kosu, ovaj put sa njim razgovaramo o svim tim izazovima na snimanju za Dercos šampone koji su njegov izbor za očuvanje zdrave i jake kose
U jednoj izazovnoj profesiji kakva je gluma, kako izgleda jedan vaš tipičan dan?
Uobičajeni radni dan podrazumeva nedostatak sna, ali kako sam ja noćna ptica to mi ne pada teško koliko pad raspoloženja koji je neminovan kad ste umorni. U tim trenucima pronalazim način za podizanje energije i tražim ideju za ponovni refresh.
Pretpostavljamo da za oporavak tela pribegavaš još jednoj šoljici kafe, ali sada kao novo lice Dercos kampanje, šta je tvoj izbor za refresh kose?
Moj organizam je navikao na brži ritam svakako, poslednjih 7 dana sam spavao prosečno po četiri sata i istina je da kafe nikad nije dosta. Prvi i pravi izbor za refresh kose i obranu od peruti je svakako Dercos.
Koliko sati provodiš na setu u jednom aktivnijem periodu?
Ovog meseca najzauzetiji sam oko snimanja serije i filma o životu Tome Zdravkovića ono traje okvirno 12 sati, ali time ne završavam radni dan, nakon toga odlazim na igranje predstave. Ovog meseca imamo 9 predstava u tri različita pozorišta u Beogradu i nemam slobodan dan. Imao sam jedan, ali tada su me zvali da ipak imamo snimanje (smeh), pristao sam jer ipak jedna lasta ne čini proleće.
Tako intenzivan rad neminovano sa sobom povlači i stres, kako ga prevazilaziš?
Očigledan dokaz toga su nekoliko sedih na mojoj kosi. Smatram da u životu uvek možeš da izabereš da sa bilo čim, ili poslom ili u privatnom životu prolaziš kroz sve sa nervozom ili bez nervoze. Trudio sam se da primenim savete svojih kolega da nema smisla da se nerviramo i da će sve bit onako kako je zapisano i da možemo samo da se smejemo i nađemo nešto lepo u tome. Loše stvari postoje i tu su, ali zašto bi ih potencirali.
Sigurno će tvoj video za Dercos kampanju gledati puno mladih muškaraca koji žele postići kao i ti neki uspeh u bilo kojoj oblasti za koju su se opredelili. Imaš li ti neku poruku za njih, koja je za tebe bila garancija uspeha?
Život je takav da neka iskustva uvek idu u rok službe, čime god da se baviš treba biti spreman za sve. Mislim da je najbitnije da je prisutan smeh, neko međuljudsko poštovanje. To je ono što mene pokreće i generalno sve ljude u kojem god poslu. Generalno treba da se hvatamo za neke lepe momente jer je život kratak i prolazan, a mi smo ponekad sebični kada mislimo da ćemo da živimo tri života. I na kraju krajeva to preporučujem svima bilo mladima ili muškarcima mog uzrasta. Definicija dobrog života da ne daš da ti ukradu duh, jer sve ostalo može da se popravi, ali duh se teško leči i ako ga izgubiš, teško ćeš ga opet naći.
U videu smo pričali o vrhunskim rezultatima do kojih se ne dođe uvek pripremom, pa kako izgleda taj odnos tebe prema pripremi, tj. improvizaciji?
Ne spremam se mnogo kod kuće, prepustim se slučaju u datim situacijama. Naravno postoji nešto čime moraš da ovladaš. To je dikcija, scenska osveštenost, ako si filmski radnik ili pozorišni umetnik, kako god, ti moraš da budeš osvešten, da imaš sve preduslove da ti kad dobiješ tekst, kreneš odmah na licu mesta da radiš. Osim rada neko ima svoje amajlije – prekrsti se tri puta pre predstave, neko se povuče za uho, neko popije vodu, neko se umije.
Koji je tvoj način?
U svom životu, u 36 godina sa naučio da ne postoje pravila i da je jedino pravilo u životu da nikom ne pokušaš da načiniš zlo i da tvoje dobro ne trpi nečije loše i da ti u svemu tome izađeš čist, čistog obraza, duše, svega. Nemam ja neke, volim da jazziram, ali kad se dogovorimo za to, to tako ostaje do kraja. Ne improvizujem kad se dogovorim, to se zove profesionalizam. Zapravo uvek su nas učili da se amaterizam od profesionalizma razlikuje u tome što ne možeš da ponoviš svaki put isto i onda se zato to zove amaterizam. Drago mi je da to postoji, to su ljudi koji rade u raznim industrijama, pogonima i onda dođu i trude se da igraju Šekspira kao što ga mi igramo na velikoj sceni ili bilo kojeg drugog pisca. Tako da za profesionalizam ti je neophodno da poseduješ bazu, a kasnije samo dobar jazz.