OK

OK Cancel

Thank you

Close

Koliko često treba da posećujem ginekologa u menopauzi?

Tokom menopauze posete ginekologu mogu biti češće i to zato jer možda imate više pitanja, briga ili osećate više promena na svom telu i mislite da to treba da proverite sa stručnjakom.

Koliko često treba da posećujem ginekologa u menopauzi?

Ako je tako, u pravu ste. Ne brinite, niste jedini!

Pitanje koliko često neko treba da posećuje ginekologa nezgodno je i sa 20 ili 30 godina. Sa godinama svaka žena različito doživljava starenje i menopauzu. 
U svakom slučaju, usled mnogih promena tokom menopauze odlasci kod ginekologa trebalo bi da su obavezni, a ritam zavisi isključivo od toga kako se ponaša Vaše telo. 

Vaše telo se menja tokom menopauze

Da bismo Vam pomogli da razumete zašto se preporučuju redovne posete ginekologu donosimo Vam neka objašnjenja promena u ženskom telu.
Menopauza označava period u kojem jajnici prestaju sa aktivnošću i menstruacija izostaje. Ovaj specifičan proces može biti praćen i posebnim fiziološkim promenama prilikom kojih se menstruacija može pojavljivati i nestajati i do 6 meseci i duže, sve dok se ne stabilizuje i na kraju zaista prestane. Zbog ove nepravilnosti ciklusa žene bi trebalo da budu oprezne u intimnim odnosima, jer neredovne menstruacije ne znače i sigurne intimne odnose.
Nepravilan ciklus može biti praćen i naletima vrućine, povećanjem telesne težine ili suvoćom vagine.

Posećujte ginekologa kako bi pratio Vašu menopauzu

Važno je da napomenemo da ne preporučujemo tretmane koje uzimate na svoju ruku.

Za sigurnu kontrolu ove promene u ženskom telu pod nadzorom lekara ključni su redovni ginekološki pregledi. Pregledi podrazumevaju potpun klinički pregled, propisivanje eventualnih lekova i testiranje na ginekološke bolesti i anomalije, kao i bolesti dojki. 
Ako promena teče glatko, preporuka je da se ginekolog posećuje barem jednom godišnje, ili češće ako žena oseća da joj se i dalje događaju promene u telu.
Menopauza se u proseku javlja oko 50. godine (1). Prate je fizičke promene (naleti vrućine, suvoća vagine), promene na telu (dobijanje na težini, promene oblika tela) i/ili fiziološke promene (promene raspoloženja, problemi sa spavanjem). Do 80% žena oseća nalete vrućine (2) koji su glavni uzrok uvođenja hormonske zamenske terapije, ukoliko za nju ne postoje kontraindikacije.

Hormonska zamenska terapija koristi se isključivo pod nadzorom Vašeg lekara.

Ako menopauza nastupi pre 40. godine, to nazivamo preuranjenom insuficijencijom jajnika (3), koja nije normalna fiziološka pojava i zahteva posebnu pažnju.

Ključne činjenice koje treba upamtiti

● Menstrualni ciklus prestaje otprilike oko 51. godine
● Posavetujte se sa svojim ginekologom, jer ulazak u menopauzu ne podrazumeva sigurne intimne odnose

Saveti koje bi trebalo poslušati

● Ginekološki pregled – jednom godišnje ili češće, ukoliko je potrebno
● Obavezno zatražiti potpun klinički pregled, propisivanje eventualne terapije i testiranje na ginekološke bolesti ili abnormalnosti dojki.

IZVORI :

1. Leridon H. Démographie de la ménopause. Quelques données. Gynécologie internationale 1997.;6(10):330-1
2.  Woods NF, Mitchell ES. Symptoms during the perimenopause: prevalence, severity, trajectory and significance in women’s lives.  Am J Med 2005.; 118:14.-24.
3. Management of women with premature ovarian insufficiency. Guideline of the European Society of Human Reproduction and Embryology. December 2015.

go to top