Tokom menopauze posete ginekologu mogu biti češće i to zato jer možda imate više pitanja, briga ili osećate više promena na svom telu i mislite da to treba da proverite sa stručnjakom.
Ako je tako, u pravu ste. Ne brinite, niste jedini!
Pitanje koliko često neko treba da posećuje ginekologa nezgodno je i sa 20 ili 30 godina. Sa godinama svaka žena različito doživljava starenje i menopauzu.
U svakom slučaju, usled mnogih promena tokom menopauze odlasci kod ginekologa trebalo bi da su obavezni, a ritam zavisi isključivo od toga kako se ponaša Vaše telo.
Vaše telo se menja tokom menopauze
Da bismo Vam pomogli da razumete zašto se preporučuju redovne posete ginekologu donosimo Vam neka objašnjenja promena u ženskom telu.
Menopauza označava period u kojem jajnici prestaju sa aktivnošću i menstruacija izostaje. Ovaj specifičan proces može biti praćen i posebnim fiziološkim promenama prilikom kojih se menstruacija može pojavljivati i nestajati i do 6 meseci i duže, sve dok se ne stabilizuje i na kraju zaista prestane. Zbog ove nepravilnosti ciklusa žene bi trebalo da budu oprezne u intimnim odnosima, jer neredovne menstruacije ne znače i sigurne intimne odnose.
Nepravilan ciklus može biti praćen i naletima vrućine, povećanjem telesne težine ili suvoćom vagine.
Posećujte ginekologa kako bi pratio Vašu menopauzu
Važno je da napomenemo da ne preporučujemo tretmane koje uzimate na svoju ruku.
Ako promena teče glatko, preporuka je da se ginekolog posećuje barem jednom godišnje, ili češće ako žena oseća da joj se i dalje događaju promene u telu.
Menopauza se u proseku javlja oko 50. godine (1). Prate je fizičke promene (naleti vrućine, suvoća vagine), promene na telu (dobijanje na težini, promene oblika tela) i/ili fiziološke promene (promene raspoloženja, problemi sa spavanjem). Do 80% žena oseća nalete vrućine (2) koji su glavni uzrok uvođenja hormonske zamenske terapije, ukoliko za nju ne postoje kontraindikacije.
Hormonska zamenska terapija koristi se isključivo pod nadzorom Vašeg lekara.
Ako menopauza nastupi pre 40. godine, to nazivamo preuranjenom insuficijencijom jajnika (3), koja nije normalna fiziološka pojava i zahteva posebnu pažnju.
IZVORI :
1. Leridon H. Démographie de la ménopause. Quelques données. Gynécologie internationale 1997.;6(10):330-1
2. Woods NF, Mitchell ES. Symptoms during the perimenopause: prevalence, severity, trajectory and significance in women’s lives. Am J Med 2005.; 118:14.-24.
3. Management of women with premature ovarian insufficiency. Guideline of the European Society of Human Reproduction and Embryology. December 2015.