Kako ublažiti hormonske promene u menopauzi
Kakvo je znanje žena u Srbiji o menopauzi i da li postoji savetovalište gde mogu dobiti više informacija otkriva nam predsednica Srpskog udruženja za menopauzu i članica Svetskog borda za menopauzu prof. Dr Svetlana Vujović, supspecijalista endokrinologije
Po Vašem mišljenju, kakvo je znanje žena u Srbiji kada je u pitanju menopauza?
Od 2002. godine kada je osnovano Srpsko udruženje za menopauzu, počinje kontinuirani proces upoznavanja žena sa periodom u životu koji nastaje godinu dana posle poslednje menstruacije i zove se „menopauza”. Svake godine organizujemo Kongrese ili naučne skupove na kojima upoznajemo doktore iz zemlje i sveta sa najnovijim stavovima u ovoj oblasti koji se značajno menjaju na godišnjem nivou i koje treba pratiti. Informativne emisije i mediji dodatno doprinose novim saznanjima.
Koliko mislite da, zbog nepoznavanja činjenica i načina da sebi pomognu, žene gube na kvalitetu života tokom menopauze?
Cilj bioloških procesa je rađanje. Ukoliko žena zbog pada estrogena, progesterona i drugih hormona nije u mogućnosti da rodi dete biologija je, padom hormona, osuđuje na pojavu brojnih bolesti i komplikacija koje smanjuju kvalitet života i dovode do brže smrti. Do tada u potpunosti zdrava žena počinje da oseća talase vrućine, nesanicu, budi se po 20 puta noću da se presvuče, postaje razdražljiva, nervozna, depresivna, sve joj smeta. Na poslu se često povređuje. Oseća bolove u kostima, mišićima, lakše se zamara, dobija u težini. Smanjena je vlažnost vagine i polna želja pa su seksualni odnosi narušeni ili joj „ništa ne znače”. U međuvremenu dolazi do porasta pritiska, potom naglog pada, pojave šećerne bolesti, osteoporoze, lomova i takva žena često pije veliki broj tableta za ispravljanje komplikacija nelečenog stanja koje je moglo da se spreči davanjem samo 1 tablete na vreme! Često navođenje činjenice da je to „prirodno” je tačno, ali u tom slučaju „prirodno“ treba pustiti da se dese sve bolesti, a postojanje privilegija koje donosi savremena medicina postaje nepotrebno. Nelečenje menopauze drastično povećava kardiovaskulne bolesti koje predstavljaju najčešći uzrok smrtnosti.
Često se u svom svakodnevnom radu susrećete sa ženama koje prolaze menopauzu. Da li Vam se obraćaju zbog svojih tegoba u ovom periodu života?
Kada intenzitet tegoba postane tako jak onda je nemoguće ne javiti se lekaru. Obaveštene žene u poslednje vreme žele da se testiraju i pre nastajanja simptoma i spreče i najmanju komplikaciju, što je i savet Svetske zdravstvene organizacije. Često kažu da „ne žele da se muče kao njihove majke”.
Kako žena najlakše može da prepozna da menopauza počinje i kada treba da potraži savet stručnjaka u vezi sa koracima koje treba preduzeti kako bi ova faza prošla što lagodnije? Kom stručnjaku primarno treba da se obrati?
Period u životu žene u kome do tada redovne menstruacije postanu neuredne naziva se klimakterijum i to je pravo vreme za javljanje lekaru. Naime, kada jedna menstruacija ne dođe na vreme treba sačekati još jednu, a potom se javiti lekaru koji treba da uradi hormonske analize individualno i postavi dijagnozu na osnovu koje se uvode lekovi.
Da li u Srbiji postoji nešto poput savetovališta za menopauzu ili mesta gde žene mogu dobiti više informacija?
U Beogradu u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kao i na Ginekološkim klinikama postoje lekari koji se bave ovom oblasti. Ipak, bilo bi neophodno da postoje savetovališta u Domovima zdravlja, za koja bi bilo potrebno obučiti lekare o najnovijim saznanjima.
Ako bi trebalo da izdvojite nekoliko najvažnijih koraka koje treba preduzeti u vezi sa zdravljem u ovom periodu života, koji bi to koraci bili?
Cilj je prelazak iz perioda rađanja u menopauzu bez jedne jedine tegobe. Pojava makar i jednog valunga je znak brze bolesti srca i krvnih sudova. Pored uvođenja odgovarajuće hormonske terapije svaka žena treba da se pridržava higijensko-dijetetskog režima ishrane i stila života. Neophodno je regulisati telesnu težinu, imati umerenu fizičku aktivnost, prestati sa pušenjem cigareta, obezbediti san na vreme (zaspati do 23 sata) i nivo stresora svesti na najmanju moguću meru. Na taj način se postiže kvalitetan način života do 100. godine. Sada se i u praksi sprovodi moderan termin da su „sadašnje pedesete godine ranije tridesete”.
Objavljeno