Da li menopauza utiče na kvalitet i stanje kože?
Starenje je univerzalan biološki proces, prirodna faza u životnom ciklusu svake jedinke, koja se završava smrću. Podrazumeva genetski programirano otkazivanje mehanizama koji održavaju homeostazu (stalnost unutrašnje sredine organizma), a to se ogleda u raznim procesima. Menopauza predstavlja jednu od faza prirodnog procesa starenja, tokom koje dolazi do drastične promene u hormonskom statusu, što se odražava na funkciju brojnih organa uključujući i kožu. Tokom menopauze, koja nastaje u ranim pedesetim godinama, nivo hormona opada više od 90%. Iz tog razloga drugi naziv za menopauzu je hormonalno ili klimakterično starenje, u kome dolazi do redukcije nivoa estrogena, progestina i androgena. Smanjenje koncetracije pomenutih hormona značajno utice i na smanjene njihovih receptora, koji se nalaze u određenim strukturama kože, a sve ukupno na značajno izmenjene različite komponente kože. To su, pre svega, promene u strukturi i koncentraciji kolagena i glikozaminoglikana kao gradivnih materija kože, smanjena koncentracija vode, promene u krvnim sudovima kože, u funkciji sebacealnih tj, lojnih žlezda. Zbog pomenutih promena kolagena koža postaje manje elastična, tanja i fragilnija; redukcija vode i smanjena produkcija sebuma čini kožu dehidriranijom i suvljom, a usled izmenjenog protoka krvi dolazi do funkcionalnih promena. U menopauzi, na ubrzanije starenje kože utiče i povećan nivo gvožđa, usled gubitka menstrualnog ciklusa. Takođe, na izgled i kvalitet kože, u ovom životnom dobu žene, utiče i lošiji san. Sumirano, promene koje se tokom menopause desavaju u koži možemo podeliti na strukturne i funkcionalne. U strukturne promene spadaju istanjenje kože (najviše zbog promena u sloju kože koji se naziva derm), gubitak elasticiteta, labavost, pojava bora, zatim povećana suvoća koja je praćena izraženijim perutanjem, iregularna i nepravilna pigmentacija, gubitak kose i promena njene boje kao i smanjeno znojenje. Sa druge strane, u funkcionalne promene kože u menopauzi spadaju redukovana barijerna funkcija kože, smanjena sposobnost zarastanja rana, redukovana imunološka funkcija (povecana sklonost infekcijama), termoragulacija, kao i povečan rizik od kutanih kancera, pre svega melanoma. Pomenute strukturne promene najizraženije sun a licu, potom na vratu jer su to zone najizloženije uticajima spoljašnje sredine koje takože doprinose bržem starenju kože, pre svega UV zračenje, zagađenost spoljašnje sredine i odereženi klimatski uslovi. Usled pomenutih strukturnih promena kože, ali i redukcije potkožnog masnog tkiva i atrofije mišiča lice dobija karakteristike trougla sa vrhom okrenutim na gore, suprotno od onoga što se viđa u ranijoj životnoj dobi. Ubrzano starenje kože i njen upadljivo drugačiji izgled u menopauzi mogu značajno uticati na psihičko zdravlje i raspoloženje kod kod žena.
Da li menopauza utiče na kvalitet i stanje kose?
Dlaka i njen ciklični rast takođe su pod uticajem hormona. U tom smislu, rast kose, njen kvalitet, kao i količina se značajno menjaju tokom menopauze. To se dešava kao posledica smanjenja koncentracije pre svega estrogena, ali i pogesterona, čiji se receptori nalaze i u folikulima dlake, ali i nešto većeg uticaja androgena. Iz tog razloga, tokom menopauze kosa intenzivnije opada, proređuje se, postaje suvlja i krta i manje otporna na spoljašnje uticaje, a usled gubitka melanina dolazi i do promene boje, tj. gubitka pigmentacije koju svi prepoznajemo kao seda kosa. Sa druge strane, dolazi do pojačane maljavost na obrazima i predelu iznad gornje usne.
Da li je potrebna dodatna, posebna nega za kožu lica i tela tokom menopauze?
Prema studiji u kojoj je procenjivana fizička atraktivnost zena u dobi 60-96 godina od strane neutralnog posmatraca, fizički atraktivnije žene imale su bolju sliku o sebi, bolje mentalno, fizičko stanje i socijalni status. Sve to govori u prilog psihološke prednosti kod žena koje “odlože” proces starenja tj. očuvaju bolji fizički izgled. U tom smisu, neophodna je intenzivnija, svakodnevna, specifična nega ovako izmenjene kože, kako bi se pomenute, svakako neizbežne promene smanjile i ublazile. Tokom sistemske nadoknade hormona kod žena utvrđen je pozitivan efekat u smislu manjih i kasnije izraženih efekata menopause na strukturu i funkciju kože. Iz tog razloga procenjivana je primena lokalne hormonske terapije i njen pozitivan efekat na proces starenja (povećanje količine kolagena, elastičnosti, hidratacije, sebuma, smanjenje istanjenja i bora). Rezultati studija su potvrdili da dvonedeljna lokalna upotreba estrogena dovodi do značajnog smanjenja bora i poboljšanja elastičnosti kože lica, povećanja proliferacije keratinocita (osnovnih ćelija kože) i zadebljanje površnog sloja kože (epiderma). Takođe, poslednjih godina postoji tendencija upotrebe dihidroepiandosterona (DHEA) u topikalnim formulacija za negu kože. U koži, DHEA predstavlja jedan od glavnih metaboličkih prethodnika aktivnih polnih hormona, posebno u menopauzi kada DHEA postaje najvažniji “izvor” androgena kod žena i najznačajniji “izvor” aktivnog estrogena, pa njegovo snižavanje tokom života dovodi do posledičnog smanjenja ukupnog nivoa androgenih hormona (tzv. “androgen pool”). U tom smislu, smanjenje DHEA kod žena u postmenopauzi značajno utiče na deficit i estrogena i androgena, što ima uticaja na razne strukture u koži, pre svega pravilno umnožavanje i diferencijaciju ćelija u najpovršnijem sloju kože (epidermu) i količinu kolegena u dermu. Višemesečno korišćenje DHEA dovodi do povećana sekrecija sebuma, manje istanjenosti kože i manjeg stvaranja bora. U pravilnu negu kože u menopauzi svakako spada i manje kalorična ishrana, upotreba agran ulja i antioskidanata (vitamina C, E, ubikvinona – Q10, glutationa) i od značajnog je efekta u njenom sporijem starenju.
Da li je moguće učiniti nešto da se spreči opadanje kose u menopauzi?
Kao i u slučaju promena na koži, moguće je delimično uticati i na ublažavanje efekata menopauze i kada je dlaka u pitanju. S obzirom da u menopauzi dolazi do promena u kutanoj vaskulanoj reaktivnosti, to je jedan od načina terapijskog dejstva. U tom smislu, supstancije koje utiču na povećanje cirkulacije krvi u dlačnim folikulima imaju efekta i na pojačani rast dlake. Minoksidil i aminexil koji se nalaze bilo u formi rastvora, bilo u formulacijama za pranje kose (šamponima) imaju upravo pomenuti efekat i svakako se savetuju u svakodnevnoj upotrebi. Efekat aminexil-a u prevenciji opadanja kose kao i njegove uloge u očvršćavanju stabla dlake i povećanja kolagena u njemu relativno je skorije otkriven. U tom smislu, kako bi efekat bio što bolji potrebno je početi upotrebu što ranije. Takođe, uporedna upotreba obe od pomenutih supstanci pokazala je značajno bolji efekat u bilo kojoj fazi proređivanja kose.