Prim. dr sci. med. Aleksandra Novakov Mikić
Ginekolog akušer, supspecijalista perinatologije
Koje su najčešće ginekološke promene kod žena tokom menopauze i zašto one nastaju?
U menopauzi, zbog drastičnog pada nivoa polnih hormona, nema više menstrualnih ciklusa i dolazi do promena u celom organizmu, a najviše u domenu polnih organa. Atrofija vagine je stanje u kome je sluzokoža istanjena i suva. Suvoća vagine i promene u tkivu dovode do toga da tkivo lakše puca pri intimnom odnosu, koji je bolan i otežan i stoga žene često izbegavaju da ih imaju, jer bol i krvarenje indirektno smanjuju i želju za seksom, dolazi do pada libida. Druge promene su suvoća uretre i sledstvene češće infekcije i osećaj pečenja pri mokrenju, a i nevoljno oticanje urina ili smanjena mogućnost kontrole bešike. Posledica pada estrogena su i valunzi, koji nekad nekad mogu da traju i do deset godina, a anksioznost, melanholija, promene raspoloženja i nesanica svakako smanjuju kvalitet života. Posebno treba obratiti pažnju na dobijanje na telesnoj masi i na smanjenje gustine kostiju – promene koje mogu značajno da utiču na razvoj oboljenja poput osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti.
Da li su žene svesne različitih faza menopauze (perimenopauza i postmenopauza) i da li žele da priznaju da su 'zakoračile' u menopauzu?
Rana menopauza je prestanak ciklusa pre 45. godine a preuranjena pre 40. godine - ona je rezultat tzv primarne insuficijencije jajnika. Uzroci ranijeg nastupanja menopauze mogu biti genetski - žene u određenoj porodici često ranije izgube ciklus, određeni autoimuni poremećaji, pušenje, ekstremna mršavost, zračenje i hemioterapija i dr. Ulazak u ranu menopauzu nosi rizik od kardiovaskularnih oboljenja, osteoporoze, depresije i drugih psiholoskih tegoba.
Perimenopauza je period tranzicije ka menopauzi i počinje nekoliko godina pre nje, obično u četrdesetim godinama žene. To je period u kome postepeno dolazi do pada estrogena i progesterona i obično započinje promenama u ciklusu – neredovnim ciklusima i promenama u obilnosti ciklusa. Kako ovaj period odmiče počinju se javljati i drugi simptomi – promene raspoloženja, pad seksualne želje, nesanica, noćna znojenja – prvo povremeno, a onda češće. Perimenopauza traje sve dok traje ciklus – do poslednjeg menstrualnog krvarenja, a kod menopauze više nema krvarenja, bez obzira u kom se životnom dobu javila.
Koji su glavni problemi zbog kojih žene u perimenopauzi ili menopauzi dolaze u vašu ordinaciju na konsultacije?
Vrlo je značajno što se broj žena koje se javljaju zbog različitih problema u ovom periodu mnogo povećao tokom poslednjih desetak godina - žene više znaju i svesnije su da, kao prvo - postoji problem, a onda i da se tegobe ne moraju samo prihvatiti, nego da se može pomoći. Shvatile smo da postoje razne mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju da rešimo probleme. Mnogo ima i onih koje krenu da unapred razmišljaju o tome šta učiniti kada dođe taj period, mada još nisu iskusile simptome. Sjajno je što su žene uzele sopstveni život i zdravlje u svoje ruke i žele da se dobro osećaju u svim periodima života.
Tegobe koje se javljaju u ovom periodu su različite, ali se ipak mogu grupisati - suvoća kože i sluzokože i sledstvene tegobe sa intimnim odnosima, problemi koje proističu iz naleta vrućine, nevoljno oticanje urina i spuštanje bešike i prednjeg zida vagine, te psihološke tegobe - promene raspoloženja, nesanica, smanjenje libida, depresija...
Da li mislite da se problemi povezani sa menopauzom još uvek smatraju tabu temom? Zbog čega su, po vašem mišljenju, ljudi zabrinuti ili se stide da razgovaraju o tome?
Sve je manje žena koje ne žele da pričaju o tegobama u menopauzi ili se stide da se traže pomoć. Znanje žena je sve veće i zadivljujuće je koliko savremena žena sada zna o hormonskim disbalansima i padu hormona, kao i njihovim posledicama. Pitanje je samo da li neko želi da učini nešto povodom toga, da li želi da krene na put ispitivanja šta će baš njoj koristiti i da li da na taj put krene sa lekarima koji su tu da joj pomognu i kojima veruje. Pitanje je i kog lekara odabrati – ne bave se svi istim poljima i važno je obratiti se lekaru koji razume, zna i može da pomogne i onda se može vrlo otvoreno i iskreno razgovarati i problemima, što je i pravi put ka rešenju.
Žene više ne žele da trpe menopauzu - znaju da hoće da i dalje imaju ispunjene, dinamične živote bez tegoba koje nosi menopauza i kada prepoznaju svoje potrebe javljaju se sa vrlo jasno definisanim zahtevima, što značajno olakšava dalje korake, kako lekaru koga je odabrala, tako i njoj. Važno je biti otvoren, a potrebno je da lekari prate želje i potrebe savremene žene i da jasno definišu sve terapijske opcije koje stoje na raspolaganju – i mogućnosti i ograničenja i probleme.
Kada je, po vašem mišljenju, najbolje vreme za žene da potraže savet stručnjaka u vezi sa simptomima rane menopauze/perimenopauze?
Nije lako znati kada zapravo počinje perimenopauza - ne može precizno definisati kada je krenula, individualni su i doba kada nastaje, i tok i simptomi. Nekada je to u kasnim tridesetim godinama, nekada u ranim pedestim, ali ipak je najčešće između 45. i 50. godine. Prvi simptomi uglavnom budu izmene ciklusa – iregularna krvarenja sa izmenjenim intenzitetom mestruacije. Ređe su to naleti vrućine, smanjenje želje za intimnim odnosima, suvoća vagine, promene raspoloženja – oni uglavnom dolaze kada perimenopauza odmakne, ali ima i takvih slučajeva da se pojave uporedo sa izmenom ciklusa...Simptomi nekad mogu i da nestanu na neko vreme. Žene se obično uznemire i misle da je prva iregularnost ciklusa početak perimenopauze, ali nije tako. S druge strane, ima žena koje nemaju nijednu jedinu tegobu - samo jednog dana imaju poslednju menstruaciju, više nikad ne prokrvare, bez ikakvih drugih simptoma. Ono što je jedino sigurno je da - nema pravila.
Savet stručnjaka treba potražiti ako postoje tegobe koje značajno smanjuju kvalitet života. Ne treba odlagati konsultaciju, odlično je porazgovarati, dobiti savete, moći planirati, definisati šta može da smeta, kako reagovati... Što više znamo, više možemo uraditi, koliko može medicina pomoći.
Za kraj – imate li još neki savet za žene u zrelom dobu – nekoliko osnovnih koraka kad je reč o očuvanju zdravlja tokom menopauze?
Zdrave navike i promenjen način života jedan od preduslova za lakše podnošenja opštih promena koje će doći – šta jedemo, koliko se krećemo, da li vežbamo, kako iprovodimo slobodno vreme...Balansirana ishrana sa više proteina i zdravih masti, izbegavanje slatkiša i testa i smanjivanje unosa soli značajno doprinose manjem riziku od dobijanja na telesnoj masi, razvitka kardiovaskularnih tegoba i oticanja. Izbaciti večeru, smanjiti obroke, obratiti pažnju šta i koliko pijemo – naglasak je na običnoj, negaziranoj vodi, ali su odlični i antioksidanati poput nezaslađenog zelenog čaja. Ne manje je važna fizička aktivnost, koju je potrebno prilagoditi mogućnostima i željama. Neko će više voleti da trči, neko da brzo hoda, nekome će prijati teretana, nekome joga ili plivanje. A najbolje bi bilo raditi sve to – po malo, da balansiramo očuvanje snage, mišića i pokretljivosti. Ne treba da zaboravimo tehnike opuštanja – tu su pre svega joga ili tai čija, a na prvom mestu je – dovoljno spavati. U ovom periodu je nesanica veliki problem, a sve gore navedeno pomoći će da odmor bude što kvalitetniji. Redovna nega – i lica i tela, korišćenje odgovarajućih krema baš za ovaj period života, doprinosi da održimo kožu svežom i hidriranom i da – kad se pogledamo u ogledalo možemo da budemo zadovoljni onim što vidimo, što takođe doprinosti uživanju u ovom periodu.
Svaka specifična tegoba koja se može javiti u menopauzi može imati svoje rešenje – kod suvoće vagine možemo davati vaginalete sa hijaluronom, lokalnu ili sistemsku hormonsku terapiju. Lasersku terapiju možemo uraditi i kod suvoće vagine i kod spuštanja prednjeg dela vagine – cistocele i kod nevoljnog oticanja urina. Pad libida je isto moguće tretirati hormonima, a učestale urinarne infekcije izbegavanjem šećera i unošenjem dovoljno tečnosti.
Nikako ne smemo zaboraviti redovne sistematske preglede, a posebno su važni redovni ultrazvučni pregledi dojke i mamografija, kao i ginekološki pregled. Ako postoje tegobe, posebno pojava vaginalnog krvarenja nakon menopauze, potrebno je ODMAH se javiti lekaru. U godišnji pregled treba uvrstiti i analizu lipidnog statusa, stanje štitne žlezde i kontrolu nivoa šećera u krvi.
I za kraj – uživajte u ovom periodu života, konačno imate vremena za sebe i svoje želje i potrebe, a sve tegobe možemo rešiti. Samo pitajte, čitajte, tražite informacije, savete i rešenja – tu smo zbog vas i za vas.