INTERVJU SA DR. NEVENKOM DOKMANOVIĆ: SVE ŠTA TREBATE DA ZNATE O KOLAGENU
Recite nam nešto više o kolagenu – šta je kolagen i zašto je važan za kožu?
Kolagen je najzastupljeniji protein našeg organizma i zastupljen je između 25 do 45% ukupnih proteina. Osim u koži nalazi se i u mišićima, kostima, hrskavici, tetivama, vlasima kose, ali i u zidovima krvnih sudova kao i srčanim zaliscima. Svako vlakno kolagena se sastoji od lanca oko 1200 aminokiselina, koje se može podeliti na trijade, svaka treća aminokiselina je glicin, a svaka druga je lizin ili prolin. Derma – središnji i najvažniji sloj kože u svom matriksu u najvećem procentu sadrži upravo kolagen. On je odgovoran za čvrstinu, jedrinu i elastičnost kože, zajedno i sa drugim proteinima, a njegova razgradnja i gubitak tokom života su odgovorni za pojavu bora, gubitka tonusa i elastičnosti.
U čemu je razlika između kolagena kao suplementa, koji pijemo, kolagena koji unosimo hranom i kolagena koji se nalazi u kremama?
Kolagen je protein koji proizvodi naš organizam, i njega nazivamo endogenim (unutrašnjim), ali se može uneti u organizam - ishranom - te taj kolagen nazivamo egzogenim (spoljašnim). Posle 20te godine života gubimo godišnje oko 1 do 1,5% ukupnog kolagena. Kolagen možemo unositi kao suplemente ili kroz ishranu (želatin – denaturizovani kolagen), tako unet ne može prosto da se resorbuje u digestivnom sistemu, već se on cepa na svoje osnovne aminokiseline, kao takve organizam ne prepoznaje da li su unete hranom ili kao poseban suplement. Drugim rečima, svejedno je da li pojedemo kašiku goveđeg želatina ili hidrolizovani kolagen ili ga unesemo hranom. Dalje organizam, uz pomož vitmina C produkuje naš endogeni kolagen. Zapravo klinička ispitivanja su pokazala da korišćenje suplemenata kolagena povećava elastičnost kože u istoj meri kao i bilo koji drugi proizvodi ishrane koji sadrže proteine. S druge strane kolagen koji se nalazi u kremama je potpuno beskorisna, jer kao jedan prilično veliki molekul ne može da se apsorbuje kroz kožu. Da bi neka krema ili serum zaista doveli do povećane produkcije kolagena u koži, ona mora sadržati pro-kolagenske peptide, koji su svojevsrni inicijatori produkcije sopstvenog kolagena, a uz dodatak vitamina C u ovakvim preparatima, obezbedjuje se efikasna neokolageneza.
Koje je najbolje vreme da se počne sa anti-age rutinom? Koji su to prvi znaci koje primetimo, a signal su da počnemo anti-age rutinu?
Ono što sam primetila u svom svakodnevnom radu u dermatologiji, jeste da najčešće doba kada se obraćaju zbog antiage rutine je 30. godina. Taj broj je prekretnica kada i počnemo više da obraćamo pažnju na eventualne znake starenja kože. Treba jasno razlikovati biološko i hronološko starenje kože. Zbog loših životnih navika, preteranog izlaganja suncu, neko već sa 25 ima prve bore, gubitak elastičnosti, flekice i sl. Prve promene, u vidu sitnih borica se primećuju tamo gde je koža najnežnija i najtanja, a to je oko očijiu, te neka to bude univerzalni signal da je vreme za antiage rutinu. Prvi znaci starenja će se javiti i pre 30te ukoliko imate suvu kožu ili ste koristili solarijum.
Koje sastojke treba da sadrži dobar anti age proizvod i kako da izaberemo najbolje za našu negu?
Da bi anti age proizvod bio dobar, treba da pre svega sadrži hidratantne sastojke, jer koža sa godinama postaje suva i samim tim iziritirana i lakše nastaju sitne bore. U prvom redu tu je hijaluronska kiselina, čiji molekul „vezuje“ i do 1000 molekula vode i obezbeđuje dugotrajnu hidrataciju kože. Ceramidi su prirodni lipidi, koji imaju ključnu ulogu u barijernoj funkciji kože i čuvaju našu prirodnu hidriranost. Druga grupa sastojaka koju svi dermatolozi smatraju obaveznim su antioksidanti – pre svega vitamin C i E. Oni smanjuju zapaljenske procese nastale aktivnošću slobodnih radikala, glavnim krivcima za starenje kože. Ovi vitamini „lepote“ stimulišu proizvodnju novog kolagena, ali i smanjuju nastale flekice. Godinama dermatolozi kao obavezan sastojak antiage rutine, u jesenje zimskom periodu, preporučuju i retinol, derivat vitamina A, koji osim što poboljšava kvalitet kože i time smanjuje sitne bore, smanjuje i flekice, daje lepšu i „zdraviju“ boju licu. Ne treba zaboraviti ni izuzetno popularne sastojke kao što su niacinamid – vitamin B3,koji je neophodan sastojak za dobijanje ujednačenog i lepog tena, kao i peptide - stimulatore proizvodnje novog kolagena, koji daje čvrstinu i jedrinu koži. Spisak proizvoda bi mogao da ide u nedogled, jer savremena farmaceutska industrija nam nudi široku lepezu anti age rešenja, čiji efekti mogu imati smisla samo ukoliko uporedo sa svakodnevnom negom koristimo i kreme sa visokim faktorima zaštite od sunca i to 365 dana godišnje.
Kako kombinovati serum i kremu u svakodnevnoj rutini i koja je razlika između ove dve vrste proizvoda?
Za postizanje najboljih rezultata u jednoj antiage rutini, uvek preporučujem istovremeno korišćenje seruma i krema, pri čemu se prvo nanosi uvek serum, a zatim odgovarajući krem. Razlika medju njima je odmah vidljiva u smislu njihove teksture, jer su serumi uvek manje ili više guste ili uljane tečnosti, dok kreme, čak i u formi fluida su gušće konzistencije. Ali najbitnija razlika je u tome što serumi sadrže veću koncentraciju aktivnih sastojaka što obezbeđuje njihovu visoku efikasnost i njihova osnovna namena je korekcija određenih problema - te ih tako i biramo, kao serume za hiperpigmentacije, antiage, akne, crvenilo i sl. Dok sa druge strane, kreme kao osnovni deo svakodnevne nege, su namenjene određenom tipu kože - suvoj, mešovitoj, masnoj, normalnoj i biramo ih po tipu naše kože.
Objavljeno